ODGOVOR KANCELARIJE GLAVNOG DRŽAVNOG TUŽIOCA
Priština, 15. april 2021. godine – Kancelarija Glavnog državnog tužioca je reagovala na izjavu bivšeg predsednika Vrhovnog suda Kosova, Fejzullaha Hasanija, “Ubistvo Agonisa Tetajta/ Fejzullah Hasani veruje da se to desilo iz nehata, kritikuje glavnog tužioca i pravosuđe”, datu dana 13.04.2021. godine na “DTV” i koja je objavljena juče, dana 14.04.2021. godine na portalu “Indeksonline”.
U ovom slučaju, Glavni državni tužilac, Aleksander Lumezi, poštuje slobodno mišljenje, ali se nikako ne slaže sa nalazima, tumačenjima i raspravama o pojedinačnom krivičnom slučaju datim od bivšeg predsednika Vrhovnog suda Fejzullaha Hasanija, a da isti nije imao dovoljno podataka koji su pažljivo provereni.
Obavešteni smo da odluka Glavnog državnog tužioca da ovaj slučaj dodeli drugom tužiocu nije u skladu sa ličnim očekivanjima bivšeg predsednika Vrhovnog suda, stoga on neopravdano napada instituciju državnog tužioca.
Što se tiče kvalifikacije i prekvalifikacije krivičnog dela iz teškog ubistva u ubistvo iz nehata, ova kvalifikacija ostaje u nadležnosti tužilaca slučaja da odluče prema odredbama Krivičnog zakonika i drugim dokazima prikupljenim tokom faze istrage, budući da je slučaj još nije proglašen završenim u glavnom pretresu.
Pored toga, takav zaključak o krivičnom predmetu bivšeg predsednika Vrhovnog suda Kosova za koji još uvek nije doneta sudska odluka predstavlja direktno mešanje u rad tužilaštva i suda. Zbog toga bi tužiocima i sudijama trebalo da bude dozvoljeno da rade nezavisno i profesionalno, pokazujući na taj način poštovanje dužnosti koje obavljaju profesionalci u krivičnom pravosuđu.
Nerazumljivo je kako bivši predsednik Vrhovnog suda može da se upusti i da daje mišljenja o tome da li se u tako važnom i osetljivom slučaju za javno mnjenje bavimo teškim ubistvom ili ubistvom iz nehata bez čitanja i detaljnog razmatranja spisa predmeta za ovaj slučaj?!
S druge strane, ako bivši predsednik Vrhovnog suda traži disciplinsku odgovornost glavnog državnog tužioca za vršenje zakonskih ovlašćenja u vezi sa preusmeravanjem ovog slučaja na drugog tužioca, da li se treba tražiti etička i moralna odgovornost od njega za zlonamerne profesionalce sugestije i u potpunoj suprotnosti sa činjenicama i zakonskim odredbama u ovom slučaju?
Ne mogu da očekujem od bivšeg predsednika Vrhovnog suda tumačenja i pravna mišljenja koja nisu u skladu sa zakonom o državnom tužiocu.
Ako bivši predsednik Vrhovnog suda nije bio obavešten o odredbama Zakona o državnom tužiocu, podsetio bih ga da shodno članu 11. stav 2. ovog zakona, da zbog profesionalne nesposobnosti, nemarnosti ili sukoba interesa, Glavnom državnom tužiocu je dozvoljeno da u bilo koje vreme preuzme bilo koji slučaj od bilo kog tužioca i da dodeli isti nekom drugom tužiocu u cilju efikasnosti postupka ili iz drugih važnih razloga.
Želim da ga podsetim da Državni tužilac ne donosi nijednu odluku na osnovu nečije želje i očekivanja već samo na osnovu zakonskih odredbi.
Kako u ovom slučaju, tako i u svim drugim slučajevima, dok sam Glavni državni tužilac, odlučno ću donositi odluke samo u korist pravde i nikog drugog.